Odluka da postane vegetarijanac Vladimira Siča iz Pivnica dovela je do toga da sam proizvodi hranu koju jede. Želja da se nešto unapredi u svojoj lokalnoj zajednici i da se poljoprivrednici osveste da prekomerno prskanje ne ekološkim sredstvima nije dobro, okupila je mlade Pivničane i učinila da se udruže i bave održivom poljoprivredom.
„S obzirom da smo znali kako se proizvodi hrana iz konvencionalne proizvodnje, koliko se prska sa raznim sredstvima zaštite, hteli smo za sebe da obezbedimo zdavu hranu. Postali smo vegetarijanci, a s obzirom da mi je to osnovna hrana – biljke, došli smo na ideju, ako već pravimo zdravu hranu za sebe, zašto ne bi povećali proizvodnju pa je pravili i za druge. Prodavali je, a ujedno i živeli od toga. Imam jutro zemlje, gajim bundeve golice na pola jutra, dok na drugoj polovini su druge kulture kao što su: cvekla, peršun, novozelandski spanać…“ – rekao je Vladimir Sič.
Sredstva za zaštitu na bazi bakra i stajnjaka
Na svojoj parceli, Vladimir za zaštitu biljaka koristi isključivo sredstva koja sam napravi ili zaštitna sredstva na bazi bakra koja su se pokazala dobro u borbi sa plamenjačom na bundevama. Za đubrenje uza sve poteškoće sa korovom koje posle nosi, koristi stajnjak.
„Za đubrenje imam stajsko đubrivo, dok zaštitna sredstva pravim sam. Uglavnom je prevencija bitna. Sejem cveće između useva i pratim stanje biljaka da mogu da u slučaju potrebe reagujem na vreme.“
„Koristim bakar, on je osnova protiv plamenjače, cvekla nije zahtevna, a isto tako i peršun. Kada je korov u pitanju razni su načini zaštite, od ručnog čupanja do korišćenja mehanizacije koliko je to u mogućnosti. Sve to može da se uradi dok je trava mala, ukoliko se dopusti da izraste sa prinosom, onda je sa zasejanom kulturom gotovo“ – kaže Vladimir Sič.
Radna snaga ne predstavlja problem
Kod Vladimira na gazdinstvu nema problema sa radnom snagom, jer kako kaže ne obrađuje veliku površinu. Najviše posla ima oko berbe i da se iskontroliše da li su i koje bundeve zrele. Ukoliko ih ne obere na vreme ima problem s tim što brzo propadnu. Međutim kada uporedi prinose koje postiže sa prinosima konvencionalnih proizvođača kaže da je zadovoljan.
„U prinosima nije velika razlika zato što đubrim stajnjakom. Zemlji je to najbitnije i onda daje dobre prinose. Takođe je bitan plodored, da se ne sadi biljka na ista mesta. U to sam imao prilike da se uverim, jer sam cveklu dve godine za redom sadio na isto mesto, sledeće godine mi nije uspela, bila je slaba i bela“ – naveo je Vladimir Sič.
Nedostatak zemlje, najveća briga
Kod ovog mladog Pivničana problem je nedostatak zemlje. Izuzetno je visoka cena poljoprivrednog zemljišta u okolini. Kako Vladimir sam kaže mora da radi dodatni posao kako bi ulagao u organsku proizvodnju, jer sertifikacija košta. Voleo bi kada bi mogao da kupi još zemlje i da na taj način proširi proizvodnju, te bi mu podsticaji ovog tipa dobro došli.
„Teško je u organskoj proizvodnji, to je problem. Treba biti strpljiv, tvrdoglav i uporan, takođe nekada moraš raditi dodatni posao da bi ovaj isfinansirao i onda to neće drugi da rade. Glavni problem je – ako nemaš zemlje, ne možeš nikako da počneš. Imam sreću da sam nasledio jedno jutro koje mi je pružilo mogućnost da se bavim organskom poljoprivredom. U ovom kraju cena zemljišta se kreće oko 7.000 evra, što je sada za nas još uvek teško za sakupiti“ – rekao je Vladimir Sič.
Zajedno sa svojim drugarima takođe organskim proizvođačima, Vladimir svoje proizvode plasira na tržište Beograda, Novog Sada, Bačke Palanke i Kule. Organizovali su svojevrsnu i internet prodaju pa je moguće na fejzbuk stranici Organski proizvodi iz Pivnica poručiti njihovo voće, povrće i žitarice.
