U selu Poljna kod Trstenika proizvodnja crnog luka predstavlja tradiciju koju ljudi više ili manje pokušavaju da sačuvaju. Sa Dejanom Tomićem smo obišli njegovu parcelu pod crnim lukom koji za sada odlično izgleda. Kako nam je rekao Dragan, nekada je luk sejao na jednom hektaru, dok je ove godine bukvalno prepolovio svoju proizvodnju.
“Ranije sam radio veću površinu, oko hektar, ove godine sam smanjio. Posadio sam na 55 ari. Parcela mi je blizu kuće, uz put, lakše mi je. Problem je što nema radne snage da bi se moglo više raditi. Sad radimo koliko možemo da postignemo.” – kaže Dragan.
Kiše je ovog proleća palo dovoljno, možda i previše, kaže naš domaćin. Međutim, dobro je da je kiše bilo, jer ovde nema sistema za navodnjavanje.
“Za sada je dovoljno. Ali i to zavisi od parcele. Ako voda leži, luk može dosta da pati. Ova moja parcela je pod nagibom, tako da nemam tih problema.”
CENA ISPOD 30 DINARA NIJE ISPLATIVA
Naš domaćin seje domaći kolačar. Setva je bila krajem februara, a obično sa vađenjem kreće u julu, kada se pojave i prvi kupci. Nekada su ljudi čuvali luk za jesen, zimu, međutim, sada se to više ne isplati, objašnjava nam Dragan. Letnja i zimska cena skoro i ne razlikuju.
A kada pričamo o isplativosti ove proizvodnje i samoj ceni, ona, naravno, varira od godine do godine. Sve što je ispod 30 dinara, to je neisplativo, kaže naš domaćin.
“Prošla godina je bila solidna. Cena je bila tu oko 30 dinara. Ne menja se ta cena mnogo godinama unazad, međutim, sve ispod 30 dinara nije dobro. Ima tu ulaganja. Ako je 30 dinara, može nešto i da vam ostane.” – objašnjava naš domaćin.
A ljudi ovde u Poljni sami proizvode arpadžik, što im proizvodnju u samom startu čini rentabilnijom, uprkos tome što imaju daleko više posla. Kako nam je rekao naš domaćin, arpadžik je ove godine imao veoma jaku cenu, oko 300 dinara, a na tržištu ga kažu i nije bilo dovoljno.
“Isplati se sam proizvoditi arpadžik, jer ste na samom staru u boljoj poziciji nego kada morate da ga kupite. Nije ga bilo dovoljno u prodaji, pa kažu da je manje i posejano.”
Sa hektara se može izvaditi oko 3 vagona luka, i time je naš domaćin zadovoljan. Važno je kaže izboriti se protiv korova, kako bi luk mogao formirati lepu glavicu. Ono zbog čega najviše strahuju ovdašnji proizvođači, jeste grad koji je već padao u jednom navratu i ostavio neznatna oštećenja na perju luka. Raketa nemaju dovoljno, te se naš domaćin nada da će ih gradonosni oblaci ove godine zaobići. On neće povećavati površine pod lukom, najviše zbog nedostatka radne snage. A bavi se i vinogradarstvom, te je ta proizvodnja uzela primat na Draganovom poljoprivrednom gazdinstvu.
