Koliko su vremenske nepogode umanjile prinose ratarskih kultura

0
156

Stariji meštani bačkog sela Srpski Miletić, kažu da ne pamte da je njihov atar ikada zadesilo nevreme poput onog sredinom jula. Video snimci tzv. superćelijske oluje, sa gotovo apokaliptičnim prizorima, kružili su internetom, dok su se domaćini tog sela, hvatali za glavu zbog stopostotnih šteta od leda veličine oraha, koji im je potukao celogodišnji rad. Štete na soji i kukuruzu nisu zaobišle ni mladog ratara, Miloša Jocića, kojem ni majske i junske kiše nisu donele ništa dobro, budući da su mu bili smanjeni prinosi pšenice, za dvadesetak odsto u odnosu na prethodnu godinu. Miloš je uspeo da proizvede oko 3 i po tone pšenice po jutru, što je nešto ispod proseka ali s obzirom na nepovoljne vremenske prilike, kaže da nije nezadovoljan.  

Adama Maganic 1120x180

Letnje berzanske cene žitarica, raspršile sve nade

Obilne kiše, odrazile su se na kvalitet „hlebnog zrna“, a u pojedinim delovima Vojvodine, ratari su se suočili i sa „žutom rđom“, retkom gljivičnom bolešću, a mnogi su bili nemoćni i protiv najezde glodara. Poljske voluharice i miševi, desetkovali su parcele sa ječmom, pšenicom i uljanom repicom. Kada se tome doda činjenica da su ratari podneli teret previsokih cena mineralnih đubriva, pa i hemijskih preparata, a da im je akontna cena pšenice jeftinija od kutije žvaka, jasno je da je sve navedeno ovogodišnju proizvodnju pšenice značajno opteretilo i da im je pomoć države preko potrebna.

PROČITAJTE I...  Značaj pšenice i razlike između tvrde i meke

Činjenica da je Republička Direkcija za robne rezerve, uz posredovanje Produktne berze Novi Sad, krenula sa otkupom oko 200 hiljada tona merkantilne pšenice, po ceni od 25 dinara plus PDV za kilogram, naišla je na odobravanje u ratarskim krugovima, ali je i ta cena, kako nam se požalio naš sagovornik, nedovoljna da bi ih spasla od sigurnih gubitaka.

Paradajz 1120x180

Prema svim kalkulacijama, proizvođačka cena iznosi 33 dinara za kilogram, tako da su im letnje berzanske cene, koje su se kretale od 18 do 24 dinara za kilogram, raspršile sve nade, da će uspeti da povrate uloženi novac. Miloš se nada da će sa ostalim kulturama koje uzgaja – kukuruzom, sojom i šećernom repom, uspeti da podmiri rate kredita i drugih dugovanja.

Ovaj mladi proizvođač iz Srpskog Miletića, veoma rano je ostao bez oba roditelja, oca Zorana i majke Violete, i hrabro se uhvatio u koštac sa svim izazovima koji prate današnje poljoprivrednike, i trudi se da bude dostojan nastavljač proizvodnje koju je započeo još njegov deda.

Web baner Delaro Bayer 1120x180 V01

Poljoprivredno gazdinstvo „Jocić“ poseduje svu neophodnu mehanizaciju, nedavno je kupljen savremeni traktor, zahvaljujući sredstvima iz IPARD programa, a poslovanje je prilagođeno savremenim zahtevima tržišta.

PROČITAJTE I...  Šećerna repa donela profit, ali ne svima. Evo i zašto

U planu proizvodnja domaće rakije viljamovke

U njegovim razvojnim ambicijama „kamen spoticanja“ je nedostatak državnog zemljišta, koje bi tamošnji ratari mogli da obrađuju pod zakupom. Sva državna zemlja u njegovom kraju je izlicitirana, priča nam Miloš, koji obrađuje nasleđenu porodičnu zemlju, a za deo parcela plaća zakup.

Krompir 1120x180

Miloš smatra da je država poslednjih godina osmislila nekoliko dobrih i značajnih konkursa, kako bi motivisala mlade da se zadrže na selu. Miloš je još kao dete voleo da sa pokojnim ocem Zoranom sedi u traktoru i da nadzire žetvene radove, a ta ljubav prema poljoprivredi se nije ugasila do današnjeg dana.

Budući da u Srpskom Miletiću živi oko 2.500 meštana, među kojima je dosta mladih, upustio se i u ugostiteljske vode, otvorio je moderan kafić, u kojem se često organizuju zabave i eventi, koji su vrlo slični onima u velikim gradovima, te je, kako nam je uz širok osmeh rekao, svojim vršnjacima „doneo“ grad u selo, a voleo bi kada bi ubuduće i turisti u tranzitu svraćali na čašicu vrhunske viljamovke, koju će početi da proizvodi, a  koja će biti 100% prirodna, „Mejd in Srpski Miletić“.

Web baner LEK Bayer 1120x180 V01

Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.

PROČITAJTE I...  OVAS: Agrotehnika i značaj u ishrani stoke

Sagovornik: Miloš Jocić, poljoprivrednik iz Srpskog Miletića

Adama Forapro 1120x180
Prethodni tekstIshrana krmača i prasadi
Sledeći tekstFestival pirotskog ćilima od 21. do 26. avgusta u Pirotu

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime