Teško je danas zamisliti da je pedesetih godina prošlog veka kozarstvo u Srbiji bilo veoma razvijeno. Broj grla tada se kretao i do milion i po, dok je danas ta cifra oko 270.000. Smanjenim uzgojem koza smanjena je i proizvodnja kozjeg sira.
Međutim, poslednjih 10-ak godina, razvoj domaćeg kozarstva ide uzlaznom putanjom. U Vojvodini je otvoreno nekoliko ozbiljnih farmi koza. Jedna takva nalazi se u Banatskom Karađorđevu. Milan Ćuk, je pre 14 godina prepoznao potencijal u proizvodnji kozjeg mleka, pa danas u svojoj mlekari preradi oko 70.000 litara mleka godišnje. Odlučio se za sansku rasu, koja prema njegovim rečima ima dužu laktaciju. Trenutno na muži ima 100 koza čijom produktivnošću je veoma zadovoljan.
“Nikada nisam vodio tačnu evidenciju po grlu, ali prema onome koliko godišnje mleka proizvedemo to je oko 600 litara po kozi. Neke daju više, neke manje, ali to im je prosek. Ja koze držim na jaslama, i moram da pripremim hranu za čitavu godinu. Imam 15-ak jutara lucerke, baliram i livadsko seno i naravno plus koncentrovani deo. Nije baš jeftino. Koza dnevno pojede bar kilogram koncentrovanog dela i 2,5 kilograma kabaste hrane.” – kaže nam Milan Ćuk.
Preradom do profitabilnijeh proizvoda
Naš domaćin svo mleko preradi, a na taj korak se odlučio pre desetak godina usled nestalnog tržišta. Naime, prema njegovim rečima mlekare koje otkupljuju kozje mleko nemaju uvek potrebu za njim. Dešavalo se da se na primer tokom leta stvore viškovi mleka, što je veliki problem za sve kozare. Zato je Milan napravio svoju mlekaru te danas ima stalne kupce kojima nudi nekoliko vrsta sireva. Polako raste interesovanje ljudi za kozjim mlekom i sirevima. Iskustvo našeg domaćina govori da su to mahom mladi ljudi koji vole da probaju nove stvari. Naravno, nakon upoznavanja sa sirevima, uvek se vraćaju po još.
“Ja radim polutvrde sireve, tipa kačkavalja i tipa trapista. Zatim sireve sa raznim dodacima kao što je to majčina dušica, ruzmarin, bosiljak, a radim i dimljene sireve. Tu je i lička basa, kiselo mleko i mladi sir, normalno” – saznajemo od Milana.
Da biste napravili i tržištu ponudili sve ovo, morate znati da računica nije ista tokom čitave godine. U zavisnosti od vremena laktacije, zavise i količine mleka koje su potrebne za kilogram sira.
“To naravno zavisi od vremena laktacije. Koze su uniformne, jare se u isto vreme, otprilike. Tako da na početku laktacije je odličan radman, e onda počinje da pada količina suve materije u mleku. Leti za polutvrdi sir treba i do 14-15 litara mleka, a na početku laktacije možete napraviti sir i sa 8-9 litara” – ističe naš domaćin.
Bolesti su najveći problem kozara
Kada je prodaja u pitanju, novina od ove godine je i prodaja od kuće, što su mnogi poljoprivrednici pozdravili. Međutim, ono što ih tišti jeste i to što subvencije kasne. Posebno je to problematično jer je iza nas jedna teška i sušna godina, ističe naš sagovornik. A na sve to kozare je nespremne zatekao i još jedan veliki problem, a to je virus arstritis encefalitis koji će mnoge farme možda ostaviti i bez najboljih priplodnih grla. Ali o svemu tome će se više znati nakon monitoringa koji će raditi Uprava za veterinu. Analize će biti finansirane iz budžeta republike Srbije. O daljim merama u borbi protiv ovog virusa, znaće se tek nakon dobijenih rezultata.
Opširnije pogledati u prilogu.
