Proizvođači jabuka ovu sezonu ocenjuju kao jednu od lošijih, bar u onim delovima naše zemlje gde je pozni mraz napravio značajna oštećenja. Međutim, baš iz tog razloga, u odnosu na prošlu godinu cena je daleko bolja. O proizvodnoj sezoni i tržištu, razgovarali smo sa Sinišom Tadićem iz Novog Slankamena koji pod jabukama ima oko 7 hektara.
PRINOS JABUKA MANJI, ALI JE CENA BOLJA
“Zlatni delišes je oštećen u 90% zasada u selu, stariji klonovi. Klon rajders koji je noviji, on je opstao. Na svim ostalim sortama ima oštećenja, u zavisnosti od toga gde se parcela nalazila. Tako da je prinos umanjen, u nekim udolinama u selu, tu nije bilo šta da se bere.” – kaže Siniša.
A što se tiče cene jabuka, malo je bolje nego lane, ističe Siniša. Na cenu je naravno uticalo kompletno tržište, a s obzirom na to da je mraz desetkovao prinose i kod nas i u Poljskoj, cena je trenutno zadovoljavajuća. Osim toga, i na domaćem tržištu nedostaje robe, dodaje naš domaćin.
“Bela Crkva, Subotica, Čačak tu je bilo 100% štete od mraza, tako da generalno robe na terenu nedostaje. Manja je dakle proizvodnja, pa je samim tim cena bolja. Tako da domaći kupci za domaće tržište kupuju za 100% više nego lani. A izvoz je standardan. Trenutno je cena robe za Rusiju od 40-45 dinara.” – dodaje naš domaćin.
Kada bi ova cena bila i u budućnosti, odnosno kada bi ona bila prosečna, bili bismo zadovoljni, ističe Siniša. Ono što je takođe najavljeno jeste rešavanje sporne Uredbe o tome ko sme da izvozi, što će verovatno povećati broj kupaca. Domaći proizvođači su nemoćni po pitanju tržišta na koje utiče mnogo toga.
“Da li je rodilo u Poljskoj, da li ide preko Belorusije, da li ide preko Moldavije, da li je tamo rodilo, mnogo toga utiče. Italijani izvoze i dalje za Rusiju, uprko sankcijama, izvoze svoje klupske sorte. Plantaže u Rusiji treba da dođu na rod, pitanje je šta će tada biti. Mislim da ćemo mi na svakih nekoliko godina imati jednu sezonu dobru, sa dobrom cenom, dok ćemo ostalih godina podmirivati troškove proizvodnje.” – smatra Siniša.
SHODNO TRŽIŠTU, KOJI SORTIMENT JABUKA IZABRATI?
A baš kada smo posetili našeg domaćina, on je pripremao stabla za vađenje. U pitanju je zlatni delišes koji će zameniti nečim drugim. A savetuje da se sadnja vrši u blokovima, kako bi zaštita bila efikasnija.
“Vadim ga zato što je to stari klon B, star 15 godina i na svake tri godine se pojavi mrežavost. Ne paše mu velika vlaga. I još nešto, savetujem sve da sade sortiment u blokovima, a ne na svaka dva reda da stavljaju drugu sortu. Jer tada zaštita veoma komplikovana. Na primer, greni i zlatni delišes ne dospevaju u isto vreme. Greni morate prskati, a zlatni je već za berbu. Tako da je bolje saditi u blokovima.” – kaže naš sagovornik.
Inače naš domaćin smatra da je ipak ajdared jabuka broj jedan.
“Ovo sve što je izmešano vadimo, a sadiću ajdared. Na našem tržištu on se najbolje prodaje, a ide i za Rusiju. Kod nas na deset gajbi ajdareda, prodate gajbu grenija recimo. Možda su sve druge sorte skuplje, imaju bolju cenu, ali ajdared to nadomesti većim prinosom.” – ističe Siniša.
BEZ SANKCIJA GUBI SE I TRŽIŠTE
Dakle, ajdared je kod nas najtraženija sorta, a kad prestanu sankcije od strane EU ka Rusiji, i kada na rod dospeju jabuke ruske proizvodnje, sve će se promeniti. A Siniša smatra da mi nemamo šta ponuditi Evropi, jer se tamo sada traže klupske jabuke. Ali to je neka druga tema.
Siniša takođe smatra da će nestati svi manji proizvoači, dakle svi oni koji imaju 2-3 hektara, a to se već pokazuje i na terenu.
“Evo kod nas u selu će se iskrčiti 50 hektara tih manjih zasada, odlaze ljudi u inostranstvo, porodice odlaze iz sela. To su svi koji su imali 2-3 hektara pod voćem. Morate danas imati bar 7-8 hektara sa vodom, mrežom, da biste igrali na tržištu.” – dodaje Siniša.
Inače opština Inđija ima najveći broj zadruga po glavi stanovnika, dodaje Siniša. U Novom Slankamenu postoje dve voćarske, koje imaju ULO hladnjače. Naš sagovornik je član jedne, još od njenog osnivanja, međutim jedino što može preko zadruge jeste da skladišti svoju robu. On smatra da je neophodna kooperativa na višem nivou, regionalno, pa da se te jabuke lepo upakuju i brendiraju, da im se možda odredi i geografsko poreklo, e to je onda već druga priča zadrugarstva, ističe Tadić.
