Iako se ranije nije bavio poljoprivredom, 33-ogodišnji Knjaževčanin Dušan Kostić, pre 6 godina upustio se u uzgoj aronije, kako kaže, sasvim slučajno. Bez ikakvog znanja i iskustva, odlučio je da, eksperimentalno, zasadi prvih 400 žbunova tog bobičastog voća. Od kada mu se u tom poslu pridružila i njegova supruga Nevena Kostić, njihov brend „Timočka aronija“, postao je namerna slučajnost.
Glavni vodič kroz proizvodnju im je bio internet, kaže na početku našeg razgovora Nevena, ističući da su putem njega došli do svih neophodnih detalja ali i da su im, u kasnijim godinama, od velike pomoći bili i stručni saveti zaposlenih u „Poljoservisu“ Knjaževac, koji ih prate na njihovom razvojnom putu od pre dve godine. Dva su ekonomska termina bila ključna za njihovu konačnu odluku da počnu da gaje upravo aroniju – rentabilnost i ekonomičnost.
U preradi je budućnost
U kasnijim godinama su se uverili da im proizvodnja svežeg ploda nije isplativa, te su svu svoju energiju i novac investirali u njenu preradu. Svaka proizvodnja ima svoje prednosti i nedostatke, dodaje ona, navodeći kao osnovni problem kod same proizvodnje nemogućnost plasmana ali i nisku otkupnu cenu sirove aronije.
Nevena je inače diplomirani ekonomista, zaposlena je u knjaževačkoj fabrici za preradu voća i veći deo dana je angažovana na poslu ali je maksimalno posvećena i porodičnom biznisu.
Kalkulacije, inovacije i promocija proizvoda su, kako uz osmeh dodaje, njen resor u koji se Dušan ne meša. Oboje su se u ovaj posao utkali stopostotno kako bi na najbolji mogući način pozicionirali sopstveni proizvod najpre na domaćem, a kada se steknu uslovi za to i na inostranom tržištu.
Želja da se tržištu ponudi nešto novo
Nevena kaže da su se od samog početka rukovodili idejom da tržištu ponude nešto sasvim novo a da je pritom i zdravo i lekovito. Sa njihove organske plantaže aronije od pola hektara, na kojoj trenutno imaju oko 1000 holandskih sadnica, godišnje se ručno obere oko 3 tone lekovitih bobica.
Prve godine su, kako ističe ova mlada preduzetnica, imali dilemu oko toga da li da se baziraju na proizvodnju sadnica ili pak sirovog voća ali je prevagnula odluka da se fokusiraju na preradu gotovih proizvoda. Velika nutritivna ali, pre svega, tehnološka vrednost bobica aronije bila je, kako navodi, glavni razlog za to.
Široka paleta proizvoda
Vremenom, kako su ulazili u sve tajne proizvodnje pod otvorenim nebom u Neveninom rodnom selu Vitkovcu, ali i u mini pogonu za preradu. Police su im postale pretesne za široku paletu proizvoda. Matičnom hlađno ceđenom soku od aronije, bez dodatka vode, šećera i konzervansa, pridružila su se vina, rakije, likeri, čajevi, slatko i aronija u medu, labelo, sapun i, kako šaljivo dodaje ovaj mladi bračni par, samo je nebo granica za nove ideje.
Aronija je, kako navodi naša sagovornica, pre 6 godina u njihovom kraju bila apsolutni bum i hit voćna vrsta, koja je izazvala ogromno interesovanje knjaževačkih domaćina. Danas se ta slika, kako nezadovoljno dodaje, potpuno promenila, jer su mnogi odustali od te proizvodnje, pre svega, zbog neorganizovanog otkupa te namirnice.
Voleli bi Kostići kada bi u njihovom kraju ponovo počeli da niču zasadi aronije jer bi to otvorilo vrata za udruživanjem proizvođača aronije ali bi ujedno imali obezbeđenu sirovinu za preradu, koju planiraju da povećavaju i proširuju u godinama koje slede.
Začetnici eko proizvodnje aronije
Kako nam je objasnila Nevena, tehnološki postupak prerade matičnih prirodnih sokova nije previše komplikovan jer se priroda pobrinula za sve. Sama proizvodnja plodova, kako se nadovezuje Dušan, je neznatno složenija i zahteva puno rada i posvećenosti, naročito kada se opredelite za ekološku proizvodnju, u kojoj vam je pesticid strana reč.
Dušan kaže da su 2012-te godine bili začetnici eko proizvodnje aronije u istočnoj Srbiji, što im je bila otežavajuća okolnost, s obzirom na to da su morali da uče iz sopstvenih grešaka, kojih je, kako uz osmeh dodaje Dušan, na svu sreću, bilo malo. Sa ponosom ističe neke novinske članke u kojima ih ističu kao primeran mladi bračni par koji je video svoju perspektivu života i rada na selu.
Proizvodnja organizovana na organskim principima
Srećna je, nastavlja priču Dušan, okolnost da zbog nedostatka prirodnih neprijatelja, aronija ne zahteva prskanje preparatima. Iako njihova plantaža još uvek nije sertfikovana, celokupna proizvodnja im je organizovana na organskim principima. Plodove aronije ne tretiraju čak ni u fazama cvetanja, kada se suočavaju sa najezdom insekata „rutave bube“, koje, kako je podelio sa nama, uklanjaju ručno, jednu po jednu na pola hektara svojih zasada.
Ovaj mladi proizvođač kaže da aronija, iako je izrazito otporna na ekstremne temperature, bilo u plusu, bilo u minusu, zahteva permanentno navodnjavanje, kako stablo ne bi dehidriralo. Ove godine su, zbog obilnih kiša, njihovi sistemi za navodnjavanje mirovali ali ne i prethodnih.
Osim pregorelog stajnjaka, ne koriste nikakvu drugačiju prihranu zemljišta. Dosledno sprovode sve savete stručnih saradnika iz „Poljoservisa“ u Knjaževcu, čije su odabrano gazdinstvo, o neophodnosti međuredne obrade kao i adekvatne i pravovremene rezidbe. Berbu su porodično uspešno završili krajem avgusta i jako su zadovoljni i kvalitetom plodova i prinosima.
Aroniji se pridružuje i višnja
Sveža, zamrznuta ili sušena aronija, samo su neke od njemu poznatih mogućnosti za prodaju ali su se Kostići striktno opredelili za njenu preradu. Aroniji se odnedavno pridružila još jedna voćna vrsta crvene boje – višnja, za koju su se prevashodno opredelili jer su za podizanje zasada dobili podsticajna sredstva lokalne samouprave. Na gazdinstvu imaju i mini sušaru koja im je maksimalno uposlena a želja im je da nabave i mini hladnjaču.
Svoje proizvode za sada prodaju na specijalizovanim sajmovima, sa kojih su doneli i brojne nagrade i priznanja. Znajući da aronija po količini minerala i vitamina nema konkurenciju, navodeći podatak koji su pročitali na internetu, da su tokom nuklearne katastrofe u Černobilju meštani upravo aroniju koristili za lečenje ozračenih bolesnika, nemaju dilemu da će ona i ubuduće biti primarna u njihovoj ponudi.
Nevena na kraju razgovora navodi da će se aroniji pridružiti i višnje, verovatno i borovnice i svakako domaće jabuke, jer i na taj način žele da odgovore na zahteve domaćeg tržišta ali i da svojim brendom „Timočka aronija“, jednog dana, postanu prepoznatljivi i stranim kupcima.
Opširnije pogledati u prilogu.
