Kako bi se zastarela mehanizacija u srpskoj poljoprivredi zamenila novom, na putu veće poljoprivredne ekonomičnosti godišnje je potrebno približno pet hiljada novih dvoosovinskih traktora, isto toliko jednoosovinskih traktora i motooruđa, kao i oko 250 minitraktora.
To je samo deo statistike koja je u decembru prošle godine bila predmet diskusija 24. Naučnog skupa „Pravci razvoja traktora i primene obnovljivih izvora energije“ na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Osim domaćih autora i koautora naučnih radova sa ovom tematikom, svoj doprinos skupu dalo je i preko stotinu učesnika iz Slovačke, Rusije, Turske, Republike Srpske i Crne Gore.
U osnovi ovog tradicionalnog okupljanja jeste sagledavanje celokupne slike kada je poljoprivredna mehanizacija u Srbiji u pitanju, kao i mogućnosti njenog obnavljanja. Predsednik JUMTO-a, prof dr Lazar Savim tom prilikom skrenuo je pažnju na prošlogodišnje i konkurse koji tek predstoje, kao i IPARD fondove, a koji za cilj imaju upravo to – osavremenjivanje mehanizacije.
Relativno još uvek siva statistika poljoprivredne mehanizacije u Srbiji smatraju stručnjaci, šansu da postane svetlija ima već na početku 2018. godine i to upravo u aktuelnom IPARD konkursu za obnavljanje mehanizacije. Tu se takođe podrazumeva i razvoj domaćih softvera putem kojih poljoprivredni proizvođači mogu da prate i analiziraju svoju proizvodnju kaže Savin. Jedina nepoznanica kod IPARD sredstava koja se prvi put otvaraju za Srbiju jeste to što se ne može sa preciznošću znati koliko će zapravo naši proizvođači i dobiti.
Na ovogodišnjem skupu proizvođačima su takođe predstavljene i novine u oblasti obnovljivih izvora enegrije odnosno korišćenju biodizela, biogasa i vetrogeneratoa.
Korišćenje pogonskih goriva na način kako to čine razvijene zemlje, podrazumeva i veću informisanost i veću edukovanost i veće iskustvo kada su obnovljivi izvori energije u pitanju.
Direktor departmana za poljoprivrednu tehniku, prof dr Milan Tomić kaže da je biodizel na primer, u poslednje dve decenije postao najpoznatiji obnovljivi izvor energije i to zahvaljujući svojim osnovnim karakteristikama: zato što je obnovljivi izvor energije, zato što nastaje od sirovina koje su širokodostupne, zato što se može koristiti u sus motorima bez bilo kakve adaptacije i zato što je reč o ekološkom gorivu.
Samo Evropska unija je prošle godine proizvela oko 11,5 miliona tona biodizela sa tendencijom rasta ove godine. Od zemalja u našem okruženju, najviše ga proizvode Grčka, Rumunija i Mađarska. EU zahteva da svaka članica u procentu od oko 9,5 odsto, fosilna goriva mora zameniti onim iz obnovljivih izvora.
Profesor Tomić kaže da naša zemlja trenutno ima kapacitete za proizvodnju oko 150 hiljada tona goriva iz obnovljivih izvora energije. Kapacitete za veću proizvodnju po svemu sudeći imamo, ali profesor kaže da je problem još uvek u dosta skupljoj proizvodnji u odnosu na fosilna goriva, kao i u tome što se ona ne subvencioniše, iako su prednosti biodizela u odnosu na fosilna goriva mnogostruke.
Kada su aktuelne teme oko obnavljanja poljoprivredne mehanizacije u pitanju, prisutne proizvođače zanimalo je na šta najviše da obrate pažnju prilikom kupovine novih i uvoznih traktora, kojima cela poljoprivreda manje-više teži.
Glavni inspektor za kontrolu saobraznosti, Marko Simikić kaže da je informacioni dokument praktično i lična karta traktora ili mašine koja se uvozi i ona mora sadržati odgovore na sva pitanja na koja proizvođači očekuju odgovore kada biraju novu mehanizaciju za svoju proizvodnju. Nakon pristizanja mehanizacije, inspektori će obaviti kontrolu na terenu i proveriti da li je mehanizacija u skladu sa dokumentacijom.
Sa druge strane, nije zanemarljiva bila ni bezbednost u saobraćaju kada su poljoprivredna vozila u pitanju. Zoran Alimpić iz Agencije za bezbednosta saobraćaja, skrenuo je pažnju na još uvek poražavajuću statistiku navodeći da bi do kraja 2018. godine trebalo da budu usvojene i izmene propisa oko bezbednosti poljoprivrednih vozila a posebno kod traktora, gde će biti obavezna bezbednosna kabina i ram na svakom vozilu. Edukacija učesnika u saobraćaju je drugi ništa manje bitan deo kampanje povećanja bezbednosti u saobraćaju kod poljoprivrednih učesnika.
Svi okupljeni na skupu mogli su da čuju i predloge o ukidanju carina na uvoz mehanizacija, sklapanja partnerstava sa vodećim svetskim proizvođačima i povećanje kvaliteta kod mehanizacije, a sve u cilju osavremenjivanja celokupne poljoprivredne mehanizacje u našoj zemlji.
