Krčedinska ada je rečno ostrvo smešteno uz levu obalu Dunava naspram naselja Krčedin. Predstavlja veoma značajan deo Specijalnog rezervata prirode. Sa obalom dugom oko 10 km i površinom od skoro 9 km², spada u grupu najvećih dunavskih ada od ušća Drave do ušća Tise u Dunav. Ada je stanište brojnih retkih vrsta biljaka i životinja, značajno je mrestilište riba i od davnina je poznata po brojnim stadima konja, goveda, magaraca i ovaca koja se na njoj napasaju. Ovo mesto je idealno za sistem gajenja krava-tele, koje pruža brojne pogodnosti kako životinjama, tako i stočarima. Dane Lončar, iz Krčedina, bavi se nomadskim stočarstvom koje predstavlja uzgoj stoke na otvorenom polju. Krave se kreću sa jednog područja na drugo u svrhu pronalaženja sveže ispaše i vode. Danas on i njegov brat Ilija, složno i vredno rade, i imaju preko 200 goveda koja su sve do zime na slobodnoj ispaši.
Nemaju problem sa niskom zaradom
Zahvaljujući subvencijama države konstantno se ulaže u obnovu stada i mehanizacije neophodne za obradu zemlje sa koje se dobija hrana za goveda. Do državne zemlje Dane nije teško došao, jer je zbog broja grla dobio pravo prečeg zakupa. Od kultura na parcelama se seje: ječam, grašak, kukuruz i detelina. Za razliku od stočara koji goveda drže na farmama, naš sagovornik, nema problema u vidu niske zarade. On ne proizvodi mleko, već isključivo meso, a cena koštanja hrane i smeštaja je neuporedivo niža.
Mala ulaganja u objekte
Jedna od osnovnih prednosti u sistemu krava-tele jesu vrlo mala ulaganja u objekte i ostalu infrastrukturu. Za ovaj sistem neophodno je samo obezbediti dovoljnu površinu pašnjaka po grlu. Zanemarljivo je angažovanje radne snage, pa se samim tim smanjuju i troškovi proizvodnje. U ovom sistemu krave se ne muzu zbog mleka, već mleko troši tele, u ređim slučajevima ima i onih farmera koji ne žele da odustanu od muže. Naš sagovornik kaže da se ovakav vid proizvodnje njemu isplati i da za razliku od drugih stočara koji smanjuju stočni fond, on to ne namerava.
Subvencije države
Država stimuliše ovakav vid gajenja, a subvencije za sistema krava tele iznose oko 180 evra za neumatičena grla. U Srbiji, u gušće naseljenim ruralnim oblastima, stočari uglavnom nemaju mogućnosti za ovakav način držanja životinja koji pruža mnogo benefita kako za životinje, zbog boljih zdravstvenih uslova, tako i za same stočare zbog niže cene koštanja hrane, jer se koristi uglavnom kabasta hrana, slama i ispaša.
Sagovornik: Dane Lončar, stočar iz Krčedina
