Nekada jedna od najzastupljenijih domaćih svinja i okosnica razvoja stočarske proizvodnje na ovim prostorima –mangulica, ponovo se vratila u obore srpskih domaćina. Jedan od njih je i Milenko Mile Plavšić iz Kovilja. On je od malih nogu družbovao sa „čupavim svinjama“, kako su je nekada zvali stočari. U danu snimanja priloga, u njegovim oborima tiskalo se pedesetak sremskih crnih lasa – soja mangulice. One su se nekada najviše uzgajale na jugu Mađarske i u Hrvatskoj. Preostalih 50-ak grla trebalo je tih dana da dopremi na gazdinstvo, sa pašnjaka na obližnjoj Krčedinskoj adi. Tamo sve njegove životinje provode najveći deo godine. Mangulice su našle svoj kutak na njegovom gazdinstvu pre desetak godina, kada je u specijalnom rezervatu „Zasavica“ kupio nekoliko nazimica.
„Čupave svinje“ omiljene u Južnoj Bačkoj
Od svih postojećih sojeva mangulica, u Srbiji su najdominantnije: lasasta (sremska crna lasa ili buđanovačka svinja), bela mangulica i subotički soj. U Mađarskoj i Rumuniji, kako nam je rekao naš sagovornik, javlja se i tzv. riđi soj. Njegovo srce su, kako uz osmeh dodaje, ukrale garave mangulice, iako se nosio mišlju da uzgaja i bele. Mile Plavšić je više od dve decenije bio poznati profesionalni ribar i dobar deo svog života proveo je na rekama. Ne pamti ovaj 61- ogodišnji ritski stočar kada je imao vremena da uživa u tišini reke i nada se dobrom ulovu. Kaže da ga je kroz život uvek vodila ogromna ljubav prema životinjama. Međutim, nije ni pomišljao da će mu to biti životni poziv do kraja života.
Povratak autohtonih rasa svinja
Mangulice su našle svoje mesto na njegovoj farmi delom i zbog činjenice da su mirne i inteligentne životinje a nisu zahtevne u pogledu ishrane. Sve što je priroda ponudila njima odgovara, pa često svoje mezimice naziva i ekološkim svinjama. Kao repetu na prirodnu hranu, Mile im često daje i kukuruz a kaže da obožavaju suvi hleb. Ne spadaju u red mesnatih već masnijih životinja. Ta mast je, kako dodaje, izuzetno korisna za ljudski organizam, naročito u zimskim danima.
Cena povoljna ali je mala potražnja
Lako se prilagođavaju na razne uslove, jedina mana te drevne rase svinja jeste manja plodnost. Samim tim za proizvođača prasadi i manja rentabilnost. Krmače mu se prase dva puta godišnje i u proseku donose na svet svega 5 prasića. Jedno vreme je kaže proizvodio i odrasle krmače. Poslednjih godina se preorijentisao na prodaju prasadi težine do 25 kilograma. Kaže da je njihova trenutna cena na tržištu, od 3 evra za kilogram, neznatno povoljnija u odnosu na druge rase svinja ali je slabija potražnja za njima.
Sačuvati mangulice od izumiranja
Naš sagovornik spada među retke hrabrije proizvođače, koji se bave uzgojem genetičkih resursa, među kojima su i podolska goveda i balkanski magarci. On ističe da mu podsticajna sredstva države, od 10 hiljada dinara po mangulici, u velikoj meri održavaju proizvodnju. Kaže da bi specijazilovana Udruženja umnogome pospešila razvoj te grane stočarstva. Ipak ih surevnjivost i sujeta, teško dovode do zajedničkog imenitelja, te su prinuđeni na samostalan nastup na tržištu. Preduga je lista raznih pernatih i krznenih životinja za čiju dobrobit se stara ovaj plemeniti Koviljčanin. Njegova farma, koju često organizovano posećuju i učenici poljoprivrednih škola, idealan je primer suživota više životinjskih vrsta. Poput mini zoološkog vrta. Nada se uz veću podršku nadležnih, u godinama koje slede, ponuditi kao jednu od turističkih atrakcija njegovog malog ali perspektivnog Kovilja.
