Cikorija je samonikla jestiva i lekovita biljka, a uglavnom nam je poznata kao zdrava zamena za kafu. Prvi zapisi o njenoj lekovitosti potiču iz spisa nastalih u Egiptu 1550. godine pre nove ere. Cikorija može i da se gaji u bašti ili na polju.
Cikorija ili vodopija je dvogodišnja korovska biljka, koja se može naći gotovo svuda: raste na livadama, proplancima, travnatim površinama, uz puteve, na obodima šume… Stablo je uspravno, čvrsto, sa naizmenično postavljenim sitnim listovima visine metar do metar i po. U gornjem delu je stablo razgranato, a listovi su krupniji, duguljasti i perasto urezani. Cvetovi su plave boje. Koren je vretenast, čvrst, spolja taman, iznutra gotovo beo, dužine oko 20 cm i debljine oko 10 cm.
Cikorija je jestiva i lekovita biljka. Nadzemni deo biljke se koristi i u svežem obliku. U ishrani se koriste cvet i listovi, tako što se mešaju sa drugim povrćem. Koristi se i za salate, variva, čorbe. Sušen, pržen, samleven koren upotrebljava se kao zamena za kafu. Pre više decenija imali smo običaj da od cikorije pravimo napitak, sličan beloj kafi, koji se zvao cigura.
Lekovita svojstva cikorije
U cikoriji se nalazi specifični glikozid koji se naziva i intibin. Intibin je salužan za njen gorak i opor ukus kojim se cikorija odlikuje.Cikorija se najčešće koristi za stomačne probleme, kod nadimanja, usporenog varenja, za eleminaciju gasova. Ima povoljno dejstvo na jetru i slezinu. Najnovija istraživanja pokazala su da ekstrakti vodopije imaju zaštitno dejstvo na ćelije jetrinog tkiva izloženog delovanju toksičnih materija.
Koren je bogat inulinom, polisaharidom i kao takav se preporučuje dijabetičarima. Takođe, reguliše nivo holesterola i triglicerida u krvi.
Cikorija sadrži dosta antioksidanata, vitamina A, C i E, kao i vitamine B5 i K i zato se koristi kao podrška narušenom imunitetu. Od minerala najviše sadrži kalijuma, pa se primenjuje u situacijama kada se preterano gube elektroliti (dijareja i povraćanje).
S ozbirom da koren cikorije pospešuje lučenje žuči, ne savetuje se ljudima koji imaju problem sa kamenom u žuči.
Uzgoj cikorije
Cikorija ne traži posebne uslove. Ne traži ni previše bogatu zemlju. Bitno je da je rastresita i slabo kisele reakcije ili neutralna. Traži dosta sunca, minimum 6 sati dnevno i posečan nivo vlage.
Optimalna temperatura za klijanje semena je oko 20°C, a minimalna 8°C. Seje se u prvoj polovini aprila na dubinu 1-2 cm, sa međurednim razmakom od 45-50 cm, a đubri se stajnjakom prilikom dubokog jesenjeg oranja ili u letnjem oranju. Proređuje se i prihranjuje u fazi 2 – 3 para listova. Zemlju treba održavati vlažnom.
Cikorija se vadi krajem septembra, početkom oktobra. Obično se cvet, list i grančice cikorije suše, seckaju i koriste kao čaj. Zbog toga treba razlikovati čaj od korena cikorije i čaj od nadzemnog dela biljke. Najbolje je da se suši na prirodnim temepraturama nikako na direktnom suncu. Koriste se zasenčena mesta gde postoji dovoljan protok vazduha.
Važna napomena: Primena lekovitog bilja i delova lekovitih biljaka je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
Izvori: Garden path, Moć bilja
