Otvoreni dani biodiverziteta na Rajcu

0
995
Agrosaveti - Otvoreni dani biodiverziteta na Rajcu 03

Osmi Otvoreni dani biodiverziteta održani su ove godine na Rajcu, planinskom predelu koji se odlikuje bogatim biljnim i životinjskim biodiverzitetom.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

U petak 29. juna je po hladnom i kišovitom vremenu na lokalitetu vrha Rajac održan osmi po redu naučnostručni skup ”Otvoreni dani biodiverziteta“. I ove godine na skupu je bio prisutan veći broj eminentnih učesnika iz različitih delatnosti.

Tema skupa se odnosila na biodiverzitet Rajca, planinskog predela koji je pod zaštitom kao Predeo izuzetnih odlika (PIO) na površini od 1.200 hektara, a koji obuhvata deo Slavkovice i sela Ba.

ExelGrow Adama 1120x180

Kako su organizatori dr Vladimir Filipović i dr Vladan Ugrenović prilikom otvaranja skupa naveli, Rajac pripada delu planine Suvobor, koja je u okviru Valjevskog kompleksa planina i odlikuje se bogatim biljnim i životinjskim biodiverzitetom.

Kosidba na Rajcu

Do sada je Rajac bio poznat kao turističko izletište, i posebno po manifestaciji ”Kosidba na Rajcu“ koja se tradicionalno održava prve nedelje nakon Petrovdana. Ove godine, kako je na skupu saopštio direktor Turističke organizacije opštine Ljig Vladimir Ivanović, manifestacija će se održati u nedelju 15. jula.

Galenika Fitofarmacija Flux 1120x185

Nakon kratkog prikaza krajolika Rajca, skup je bio nastavljen u restoranu odmarališta “Kolubara” na Rajcu. Priču o reviziji statusa Predela izuzetnih odlika “Rajac” i njegovim prirodnim i kulturološkim vrednostima, poseticoima skupa iznela je Marina Milaković iz JKP “Komunalac” iz Ljiga, dok je o različitim informacijama vezanim za prirodne i sejane travnjake kao mogućim izvorima različitog biodiverziteta u flori Srbije govorio prof. dr Milorad Stošić, profesor u penziji Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

PROČITAJTE I...  Valerijana (macina trava): Najbolja biljka protiv stresa, nervoze i nesanice

Izuzetno interesantno predavanje sa velikim brojem informacija o povećanju biodiverziteta na gazdinstvima u Srbiji u funkciji povećanja produktivnosti, dohotka, a sve to u cilju prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena prisutnima je prezentovao dr Dragan Terzić iz Instituta za krmno bilje iz Kruševca.

Infinito Bayer 1120x180 V01

Agrosaveti - Otvoreni dani biodiverziteta na Rajcu 04

O vrstama samoniklog voća koje mogu biti interesantne za sakupljanje i preradu za inostrano i domaće tržište pričala je prof. dr Milica Fotirić-Akšić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U profesorkinom predavanju pominjane su neke od, za širi auditorijum poznatih, samoniklih vrsta, kao što su:

  • divlja ruža ili šipurak sa velikim brojem različitih vrsta od kojih npr. crni šipurak sadrži neverovatne količine vitamina C (čak i do 4800 mg/100 g),
  • divlja jagoda koja ima nekoliko vrsta,
  • zova,
  • dren i veliki broj drugih
  • divlji badem kojeg mestimično ima na različitim lokacijama u Srbiji ili
  • vučji (pasji) trn (Hippophae rhamnoides).

Nakon profesorke Fotirić prisutnima se obratio dr Vladimir Filipović iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ koji je ujedno i potpredsednik Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“ koja je ove godine zajedno sa Asocijacijom za razvoj Ibarske doline – IDA iz Kraljeva bila organizator skupa. Skup je finansiran sa sredstvima CSOnnect programa koga finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) a koji se realizuje preko Regionalnog centra za životnu sredinu (REC).

Spyrale Adama 1120x1080

Vrste rajačkog samoniklog lekovitog bilja

Tema dr Filipovića se odnosila na vrste samoniklog lekovitog bilja koje se mogu sakupljati sa Predela izuzetnih odlika “Rajac”. U izlaganju dr Filipovića, naveden je veliki broj lekovitih biljnih vrsta koje su za tržište zanimiljive, a čija je brojnost primetna u PIO „Rajac“.

PROČITAJTE I...  Raspisan poziv za sufinansiranje u oblasti organske proizvodnje

Agrosaveti - Otvoreni dani biodiverziteta na Rajcu 01

Neke od njih su: hajdučka trava (Achillea millefolium L.), vranilovka ili divlji origano (Origanum vulgare L.), jagorčevina (Primula veris L.), kantarion (Hypericum perforatum L.), šipurak (Rosa canina L.), majčina dušica (Thymus serpyllum L.), plućnjak (Pulmonaria officinalis L.), ženska, širokolisna bokvica (Plantago major L.), muška, uskolisna bokvica (P. lanceolata L.) i srednja bokvica (P. media L.), kopriva (Urtica dioica L.), maslačak (Taraxacum officinale F. Weber ex Wiggers), crni slez (Malva sylvestris L.), podbel (Tussilago farfara L.), zova (Sambucus nigra L.), bagrem (Robinia pseudoacacia L.), prstenac (Muscari racemosum L. (Medik.), ljubičice (Viola alba Besser, Viola tricolor L., Viola odorata L.), planinski ljutić (Anemone ranunculoides L.), bršljan (Hedera helix L.), kozlac ili zmijino grožđe (Arum maculatum L.), lipa (Tillia sp.), trava od srdobolje, steža, srčenjak, petoprstika ili sedmoprst (Potentilla erecta (L.) Rauschel), glog (Crataegus sp. L.), prava šupaljka, kokočica ili mlađak (Corydalis cava Schweigg. & Koerte), čvrsta šupaljka (Corydalis solida (L.) Clairv.), neke vrsta mlečika, lišaja, pupoljci četinara,…

Agrosaveti - Otvoreni dani biodiverziteta na Rajcu 02

Na kraju predavanja i diskusije, u obraćanju dr Ugrenovića najavljen je naredni deveti skup koji će za temu imati neku od aktuelnosti u oblasti biodiverziteta i organske proizvodnje.

PROČITAJTE I...  Povratak beloglavog supa na Staru planinu

Nažalost, zbog vremenskih uslova posetioci su bili uskraćeni za obilazak najznačajnijih lokaliteta poput: Guvništa, Vidića baro, Vučjeg trkališta, Padine, Dola, Velika provalija i drugih, budu u prilici da se upoznaju sa prirodnim vrednostima područja PIO „Rajac“ – staništima zaštićenih biljnih vrsta (jedič, kaljužnica, hajdučka oputa, borovnica, šafran, mrazovac, Rajhenbahova perunika, patuljasta bokvica, orhideja, žuta perunika i/ili lincura), kao i lokacijama sa posebnim geomorfološkim odlikama.

Pohvalna stvar je i ta što je Zavod za zaštitu prirode Srbije tokom 2017 -2018. godine za potrebe revizije prirodnog dobra, njegovog mogućeg proširenja granica i uvođenja u viši nivo kategorizacije zaštite (područje regionalnog ili nacionalnog značaja), sproveo veći broj terenskih istraživanja.

Nažalost, ono što je bilo vidljivo do samog vrha Rajca (848 m) su zasnovane parcele pod krompirom i ostalim ratarskim usevima, što negativno utiče na degradaciju karakterističnih livadskih ekosistema koji su bili glavna prirodna odlika ovog lokaliteta.

Izvor: Agronews

Prethodni tekstOrganski otpad u ishrani živine
Sledeći tekstOtkup i prerada svežeg voća i povrća u Svilajncu

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime