Čuvarkuća ima široku primenu. Sok od čuvarkuće se često upotrebljava kao zaštita od sunca, obloga za rane, a najpoznatija primena je kod upale uha i za rastvaranje ušne smole.
Čuvarkuća je poznata od davnina. Spominje se u spisima Karla Velikog u kojima se nalaže seljanima uzgoj 72 važne biljke, uključujući i čuvarkuću, koju moraju svi da gaje na krovovima kuća. Naime, smatralo se da ova biljka štiti od vatre i udara groma i zbog tog mita (lat. tectorum – na krovu) dobila je i svoj latinski naziv Sempervivum tectorum.
Lekovita svojstva čuvarkuće
Njena lekovita svojstva su mnogobrojna. Može da se koristi u obliku pakovanja (obloge) za rane i apscese, i da se primenjuje na bolna područja koja su napadnuta gihtom a kao rashladno sredstvo i adstringent. Za lečenje čira preporučuje se ispiranje čajem napravljenim od listova čuvarkuće.
Ova biljka u sebi ima puno vitamina A i C. Vrlo je prijatnog ukusa zahvaljujući jabučnoj mravljoj kiselini. Ima šećera u sebi, sluzi guma i fitoencide – supstance koje imaju snažno antiseptično dejstvo.
U studiji koja se bavila istraživanjem upotrebe čuvarkuće u narodnoj medicini i potvrdom efikasnosti soka od lista ove biljke, urađena je analiza hemijskog sastava soka lista u odnosu na henolna jedinjenja i organske kiseline. Antimikrobna aktivnost testirana je na bakterijama izolovanim iz brisa uha pacijenata koji su bolovali od upale uha. Izveden je zaključak da je lečenje bolova u uhu sokom čuvarkuće opravdano, jer njen sok ima antimikrobno delovanje prema kliničkim izolatima bakterija koje su povezane sa otitisom.
Sveže isceđen sok od čuvarkuće može se i piti (ili se može pojesti nekoliko listova) kao prirodni lek za bronhitis, gnojne upale grla i zubnog mesa, pročišćenje creva, a uzima se i kao umirujuće sredstvo kod napetosti, piše Priroda na dar.
Uzgoj čuvarkuće uz minimalan trud
Čuvarkuća je višegodišnja, sukulentska biljka poreklom iz Meksika. Može da raste na različitim podlogama i siromašnim zemljištima. Ima zadebljane listove u kojima čuva rezerve vode i zato je zahvalna za početnike jer, i kada zaboravite da je zalijete – neće vam zameriti.
Veoma je otporna na bolesti, štetne insekte, na mrazeve i zagađenje vazduha, a jedino vam neće oprostiti preterano zalivanje. Gotovo je nemoguće uništiti čuvarkuću, jedino ako je zalijete velikom količinom vode. Biljka ima plitak koren, te treba biti oprezan sa vodom.
U sredini biljke razvija se cvetna stabljika koja nosi skup, najčešće, ružičastih cvetova, mada mogu da budu i beli, žuti i crveni. Čuvarkuća cveta od aprila do septembra, nakon čega rozeta umire. Pre toga, na stabljici nastaju nove, male rozete koje produžavaju život biljke.
Postoji 40 vrsta čuvarkuće i čak 3.000 kultivisanih formi, raznih boja i oblika. Može da se sadi od početka proleća pa sve do jeseni. Ako je sadite u saksiju potrebna je zemlja za kaktuse ili, ako želite sami da napravite zemljišnu smešu, najbolje je kombinovati 20% zemlje, 20% đubriva, 60% peska. Na dno saksije obavezno stavite red šljunka kao drenažni sloj.
Čuvarkući je potrebno obezbediti osunčano mesto. Prihrana je potrebna na svakih 2-3 godine, a može se koristiti tečno đubrivo za kaktuse. Ako je u bašti, s vremena na vreme treba počupati korov da joj ne bi pravio konkurenciju.
Za razmnožavanje je najbolje odvojiti male rozete, jer svaka ima svoj koren. Čuvarkuća se odlično slaže sa majčinom dušicom, karanfilima, zvončićima i svim biljkama koje imaju plitak koren i dobro podnose sušu.
Važna napomena:
Primena lekovitog bilja i delova lekovitih biljaka je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema, trudnica ste ili dojilja obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
