Šipak, šipurak ili divlja ruža, od davnina poznat i kao pasja ruža je predivan, ali trnovit grm čiji plodovi imaju 50 puta više vitamina C od limuna. Plodovi se beru u septembru i oktobru.
Pre nego što nas daruje plodovima, šipurak (šipak) cveta jednostavnim, ali ipak predivnim cvetovima u svetlo roze ili čisto beloj boji, koji cvetaju od maja do jula. Preko 20 sorti šipka uspeva na našem podneblju i može se naći gotovo svuda, jer je prilagođen različitim prirodnim uslovima. Može se naći usamljeni primerak u dvorištima i baštama kao ukrasni grm, a nažalost malo je onih koji su se odlučili za komercijalni uzgoj ove riznice vitamina.
Šipurak je poznat narodnoj medicini još od vremena starih Grka i Rimljana koji su ostavili i prve zapise o lekovitosti plodova ove biljke. Zapravo, naziv pasja ruža dobio je jer se verovalo da može izlečiti besnilo, koje je u to doba bilo smrtonosna bolest.
Šipurak (šipak) se bere tokom septembra i oktobra, jer je tada dovoljno zreo za obradu i ima najviše hranljivih i lekovitih svojstava. Ukoliko se plodovi pripremaju za čaj, potrebno je da se osuše. Mogu na suncu i promaji da se suše ili u posebnim sušarama na temperaturi 70-80 stepeni. Važno je da se pazi da plod ne presuši.
Pored vitamina C, plod šipka sadrži vitamine iz B grupe, vitamin K, E, provitamin A, pektin u velikim kočinama, tanin, karoten, flavonoid, limunsku i jabučnu kiselinu, te veliki broj minerala, kao što su gvožđe i kalijum, fosfor, natrijum, sumpor i magnezijum.
Šipurak i lekovitost
Čaj od šipka (šipurka) može da bude korisna preventiva u zimskim mesecima, kada nam preti opasnost od prehlade i gripa. Preporučuje i nakon preležane bolesti, kako bi se ubrzao oporavak. Šipak se, takođe, koristi protiv umora i iscrpljenosti. Pored navedenog, šipak podstiče bolji rad bubrega, stimuliše apetit i podstiče probavu. Kod bolesti usta i usne duplje pomaže protiv krvarenja i upale desni i sluzokože. Takođe, pomaže u radu jetre, lučenju žuči… Novija istraživanja su pokazala da šipak ublažava bolove u zglobovima, a posebno se preporučuje u kombinaciji sa korenom đumbira, navodi se na portalu Snaga Bilja sada već čuvenog travara Momčila Antonijevića.
Upotreba šipka (šipurka)
Najčešće se koristi za pravljenje džema, marmelade, čaja, soka, ali i ulja (od koštica) koje se, takođe, koristi u prirodnoj medicini. Zato što je bogato vitaminom E, ulje šipka se koristi u farmaceutskoj industiji i kozmetologiji za proizvodnju proizvoda za negu kože i kose. Zbog prisustva velike količine pektina koristi se za konzerviranje namirnica i pripremu zimnice. Takođe, od šipka se može napraviti i lekovito vino.
Razmnožavanje divljeg šipurka
Potrebno je uzeti reznice debljine olovke, a odrežu se na tri do četiri vidljiva pupa. Donji deo reznice se reže ravno odmah ispod pupa, a gornji deo ukoso, iznad pupa. Na taj način voda će da da sklizne i smanjiće se opasnost od razvoja gljivica i truleži, a istovremeno će da se podstakne razvoj vršnog pupa. Ovako pripremljenja reznica se umoči u hormonski prah za ukorenjavanje odrvenjene reznice. Zatim se sadi u supstrat. Preporuka je da se supstrat pomeša sa perlitom koji će zadržavati vlagu u supstratu. Očekivani rezultat ukorenjavanja je oko 25%. Naime, divlji šipak se jako teško ukorenjava i brzo ga napada trulež.
Ako se kupuje dvogodišnja sadnica iz rasadnika, sadnju treba obaviti u jesen, a izbegavati kasnu prolećnu sadnju kada su prijem i kasniji porast znatno slabiji. Ukoliko vas interesuje proizvodnja šipurka, preporučujemo da pročitate članak i pogledate video prilog: Proizvodnja šipka u selu Vlaška.
Važna napomena: Primena lekovitog bilja i delova lekovitih biljaka je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema, trudnica ste ili dojilja obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
