Za Bavanište bismo slobodno mogli da kažemo da je najlekovitije i najmirišljavije selo u zemlji, jer se u tom južnobanatskom mestu nalaze najveće plantaže lekovitog i začinskog bilja. Pod lekovitim biljem u tom selu je oko 500 hektara, a poslednjih šezdesetak godina, Bavaništanci su prepoznatljivi po belom slezu, kamilici, nani, matičnjaku, menti, ehinacei. Najzaslužniji za to je nekadašnji meštanin, Stevan Brdarski, koji je bio najpoznatiji fitoterapeut u Banatu u Staroj Jugoslaviji, a ljubav prema biljkama uspeo je da prenese i na svoje najbliže. Zoran Tomić, ponosno ističe da je njegov pokojni ujak pionir u proizvodnji lekovitog bilja, i da je imao najboljeg mentora, kada je bio početnik. Kako nam je rekao, znanje je imperativ u proizvodnji aromatičnog bilja. Osnova je kvalitetno obradivo zemljište, savremena mehanizacija i čelična volja i upornost, jer u toj proizvodnji rezultati ne dolaze preko noći.
Konstantna edukacija osnovni cilj Udruženja „Bilje Bavanište“
Da biste se uspešno bavili tom proizvodnjom, i uspeli da se održite na nemilosrdnom tržištu, morate da budete pomalo i biolog, ratar, tehnolog, mašinski tehničar, dobar menadžer, uz osmeh ističe naš sagovornik. Konstantna edukacija i usavršavanje je i osnovni cilj tamošnjeg Udruženja „Bilje Bavanište“, koje okuplja tridesetak većih proizvođača, među kojima je i Zoran.
Iako je tradicija gajenja lekovitog i začinskog bilja u Bavaništu stara 6 decenija, Udruženje je osnovano tek pre pet godina. Zoran kaže da svakodnevno rade i na podizanju svesti proizvođača o poštovanju svih principa proizvodnje i da bi voleli kada bi se nesavesni proizvođači, koji prekomerno hemijski tretiraju svoje zasade, isključivo hrleći ka profitu, „iskorenili“.
Od uzgoja lekovitog i začinskog bilja se može pristojno živeti
Uzgoj i rad sa lekovitim biljem može da „pokrije“ period od 12 meseci – priča nam naš domaćin. Kreće se u proleće sa artičokom, sledi kamilica, zatim dolazi matičnjak, nana, ehinacea.
Prema rečima našeg sagovornika, trenutno je najisplativije baviti se proizvodnjom belog sleza, ali ta biljka zahteva i najviše ručnog rada. Kako navodi, ukoliko se ispoštuju sve agrotehničke mere, po hektaru se od te zeljaste biljke godišnje može zaraditi i po nekoliko hiljada evra. On proizvođače savetuje da poseju i neven, koji je takođe veoma zahvalan za uzgoj, a donosi dobar profit.
Uzgoj lekovitog bilja je teži od prostog ratarstva
Uzgoj lekovitog i začinskog bilja se u zakonskim regulativama trenutno svrstava u ratarstvo, što bi, po njegovom mišljenju, trebalo da se promeni, jer je reč o specifičnoj proizvodnji, u kojoj dominira ručno ubiranje. Ovaj proizvođač smatra da bi trebala da se izmeni aktuelna zakonska regulativa i da bi subvencije za njih trebale da budu daleko veće od postojećih.
Iako zahteva mnogo ručnog rada, proizvodnja lekovitog bilja je isplativija od klasičnog ratarenja, i nema toliko nepoznanica i stalnih oscilacija u otkupnoj ceni. To ne znači da je reč o proizvodnji bez ikakvih problema. Glavni problem domaćih proizvođača su ponuda i potražnja, te su prepušteni tržišnim zakonima.
„Dani lekovitog bilja u Bavaništu“
Prednosti bavljenja tom proizvodnjom su siguran plasman i dobra zarada, što je motivisalo veliki broj mlađih proizvođača da se upuste u taj mirišljavi biznis. Sve teorijske smernice, ali i semena zainteresovani početnici mogu da dobiju i na tradicionalnoj manifestaciji „Dani lekovitog bilja u Bavaništu“, koja će se ove godine održati 27. avgusta, i koja će okupiti sve domaće asove u toj proizvodnji, ali i ljubitelje lekova iz prirode.
Uz poziv svima da na leto posete njihovo selo, Zoran Tomić, koji se bavi i mini proizvodnjom biljnih tinktura, na kraju naše posete nam je rekao da, od kada je počeo sa korišćenjem tinktura, ni on, niti članovi njegove porodice, nisu morali da zakazuju preglede kod lekara, čime su se i u praksi uverili u to da su biljke uvek u službi zdravlja ljudi.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Zoran Tomić, uzgajivač lekovitog bilja, Bavanište
