Majoran je začinska i lekovita biljka koji jelima daje specifičnu aromu. Ima poseban i prijatan miris, a ukus je topao, aromatičan i nagorak. Nije zahtevna biljka za uzgoj, a gaji se na otvorenom ili u saksiji.
Majoran je biljka južnih krajeva, pa se kod nas gaji kao jednogodišnja, jer ne podnosi dobro mraz i hladnoću. Za njega kažu da je začin ljubavi. Verovalo se da biljka sadrži ljubavne čini, te su je mlade nosile kao krunu što je trebalo porodici da donese puno dece.
Po ukusu, vrlo je sličan origanu, s tim da majoran ima slatkogorki ukus i pomalo cvetni miris, dok je origano dosta intezivniji. Kada se govori o majoranu kao začinu uvek se odnosi na slatki majoran. Vrlo često se koristi u mediteranskoj kuhinji. Odlično se slaže sa raznim vrstama mesa (najbolje sa jagnjetinom i piletinom), kao i jelima sa povrćem.
Kada se upotrebljava svež dosta je intezivniji, a ukoliko se duže kuva gubi aromu. Zato se u svežem stanju upotrebljava na kraju kuvanja, a kao suv začin na početku. Važno je znati da osušen ima mnogo jaču aromu, nego kada je svež.
Majoran i lekovitost
Majoran nije samo začinska, već i lekovita biljka. Preporučivali su ga Hipokrat i Paracelsus, a dobro je poznat narodnoj medici. Lekoviti su svi nadzemni delovi biljke, a beru se u vreme cvetanja.
Čaj se koristi se kod upale grla (za izlučivanje sekreta), kao i za pospešivanje znojenja, što je važno u slučaju groznice. Često se upotrebljava u aromaterapiji za smanjenje upale sinusa, glavobolja, migrena, kao i kod tegoba kao što su gorušica, mučnina. Ženama može da pomogne u regulisanju neredovnog menstrualnog ciklusa.
Jače doze imaju umirujuć i antidepresivan učinak, obezbeđujući lagano euforično raspoloženje. Poseduje antiseptička svojstva, koristi se kao sastojak za losione i kreme, čime se štite rane od upala i tetanusa. U kozmetičkoj industriji koristi se u preparatima za negu nečiste i masne kože. Ovo je samo deo širokog spektra delovanja majorana na naše zdravlje.
Potencijalni neželjni efekti
Trudnice i dojilje ne treba da uzimaju, jer ima uticaj na različite reproduktivne organe i menstruaciju.Takođe, može da izazove probleme sa zgrušavanjem krvi.
Kratak vodič za uzgoj majorana
Majoran je lak za uzgoj i odličan izbor za početnike. Može da naraste od 20 do 40 cm. Ima dlakave, srcolike listove i tanku stabljku. Cvetovi su beli i ružičasto-crveni. Cveta u julu i avgustu. Za lek se sabiru listovi i gornji cvatući delovi biljke.
Traži bogato, humusno i rastresito zemljište, neutralno ili slabo kiselo. Ne uspeva dobro na većim nadmorskim visinama. Voli dosta toplote i sunčeve svetlosti. Setva se obavlja u proleće, nakon prvih mrazeva. Sporo raste, pa ćete umesto setve možda želeti da počnete sa mladim biljkama. Rasad se sadi kada su biljke visoke 6-7 cm. Majoran je zahvalan stanovnik bašte jer privlači dobre insekte. Ukoliko se gaji na otvorenom, razmak u redu je oko 20 cm, a međuredno oko 50 cm.
Odlično uspeva u saksijama, s tim da treba dodati nekoliko centimetara komposta. Prihrana se može obaviti đubrivom rastvorljivim u vodi. Vlažnost tla treba proveravati svakih nekoliko dana i zalivati kada se gornji centimetar tla osuši.
Listovi majorana se beru 4-6 nedelje nakon sadnje. Obavezno podrezujte biljke kada se pojave pupoljci (pre nego što procvetaju) kako biste osigurali nastavak rasta.
Majoran umesto duvana
Majoran je biljka slatkog mirisa koja je prepoznata i kao biljka za pušenje, a uključuje se u biljne mešavine. Uglavnom ima ulogu podrške teksturi u herbalnim mešavinama, koje se najčešće koriste za odvikavanje od pušenja.
Važna napomena: Primena lekovitog bilja i delova lekovitih biljaka je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
Reference: Gardening knowhow, Bonieplants, Meomarleys, Healthline
