Baštenska loboda se nekada gajila u svakoj bašti, a danas je to prava retkost. Ukusnija je od spanaća jer ima manje oksalne kiseline, a gaji se po organskim principima. Reč je o biljci koju napada mali broj bolesti i vrlo je zahvalna za uzgoj.
Domaća ili baštenska loboda (Atriplex hortensis) je povrtarska kultura i ima još mnogo naziva. Neki od njih su: jestiva loboda, letnji spanać, baštenska loboda, vrtna loboda, francuski spanać, planinski spanać, domaća pepeljuga, baštenska pepeljuga. Često može da se nađe „podivljala“, daleko od mesta gde je bila gajena.
Baštenska (domaća) loboda je jednogodišnja zeljasta biljka. Ima uspravnu stabljiku koja se grana i može da naraste do 2 metra u visinu. Listovi su srcasti, naizmenični i retki.Postoje muške i ženske biljke, a cvetovi su mali, gusto skupljeni i smešteni u pazusima listova. Muški cvetovima imaju 3-5 prašnika, a oprašivanje se dešava uz pomoć vetra. Biljka cveta od jula do septembra. Semenske su smeđe boje, okrugle i sitne. Najpoznatija je crvena loboda.
Upotreba
Jestivo je mlado lišće koje se upotrebljava sirovo ili termički obrađeno kao spanać ili blitva. Može da se dodaje u salate, u pite, variva… Prepuno je vitamina A, C i E, a sadrži i minerale poput kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i gvožđa. Pored listova, za konzumaciju može da se koristi i seme, ali samo kuvano.
Lišće se bere toko juna i sve do sredine jula, dok biljka ne razvije cvetno stablo, a onda onda ne treba brati zato što se povećava sadržaj oksalne kiseline. Sa jednog metra kvadratnog može da se nabere do 2 kg listova.
Uslovi za uzgoj
Domaća loboda voli zemlju bogatu azotom, dobro dreniranu, mada se lako prilagođava različitim tipovima tla. Razmnožava se semenom, a gaji se slično kao spanać. Treba je sejati na sunčanim mestima, u vlažnu zemlju.
Setva se obavlja od marta do avgusta. Seme jako brzo klija. Može da se gaji kao rasad, pa da se presadi na stalno mesto. Rasađivanje se obavlja na razmak od 25 cm. Ne treba je sejati pored krompira, jer usporava njegov rast.
Kako baštenska loboda najbolje uspeva na temperaturama od 6 C° do 24 C°, preporučuje se sukcesivna setva, na svakih 4 nedelje. Kada je suviše toplo vreme, biljka odlazi u cvet da bi proizvela seme.
Izuzetno je otporna na bolesti. Što se tiče štetočina, najviše se javljaju crne vaši. Smeta joj đubrenje azotom i zato je preporuka da se gaji po organskim principima proizvodnje.
Baštenska loboda može da bude i jako dekorativna biljka kada se gaji u grupi od par biljaka, a posebno gore pomenuta crvena loboda. Za narednu godinu možete da sačuvate seme, a ono zadržava klijavost od dve do pet godina.
Izvori:
Vojin Gligić, (1953.), Etimološki botanički rečnik, Sarajevo: „Veselin Masleša“ Ljubiša Grlić, (1990.), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec, Plantea
