TOV BIKOVA I SVINJA
U Mačvanskom Belotiću obišli smo porodicu Smiljanić koja se tradicionalno bavi proizvodnjom lubenica i paprike, međutim, na njihovom gazdinstvu je zastupljeno i stočarstvo, tačnije tov junadi i svinja. Trenutno imaju 16 teladi u tovu, a cenu je teško komentarisati, kaže naš domaćin Aleksandar Smiljanić.
“590 eura smo platili tele, a za 1100 eura smo prodali bika, eto, takva je računica. Ne daj Bože da dođe do uginuća, treba vam 15 komada da pokrijete taj gubitak, da biste bili na nuli. Oni jedu jedan eura na dan, godinu dana, to je trošak.” – kaže nam naš domaćin, Aleksandar.
Ovu priču dopunjuje tov svinja. Naime, Smiljanići imaju 12 krmača, te godišnje utove oko 250 komada. U ovoj grani stočarstva je situacija trenutno nešto bolja, ali česte oscilacije stvaraju nezadovoljstvo kod mnogih tovljača.
“Sada je cena malo bolja, malo. Ide do 170 dinara, a bila je 140-150, to je da ste na nuli ili u minusu. Tako da je malo bolje sad.” – kaže nam naš domaćin.
TRADICIONALNA PROIZVODNJA LUBENICA I PAPRIKE
Stajnjak iz stočarskog dela dobro dođe za povrtarstvo, kaže nam naš domaćin. Ove godine planiraju lubenice i papriku na po dva hektara, a kupus na jednom hektaru. Nekada su radili i rani kupus, međutim, od toga su odustali. Sada će se krenuti sa pripremom rasada lubenica koje već u aprilu iznose pod tunele, kako bi što ranije tržištu ponudili domaću lubenicu.
“To sve zavisi od vremena. Može da stigne od 20. juna do 10. jula, zavisi kakvo vreme bude. To bude prva domaća lubenica. Tad je i cena najbolja. Međutim, 2017. godine cena lubenice je bila bolja na kraju, nego na početku sezone. To se retko dešava, ali je moguće. Tako da ništa unapred ne znaš. Mi smo imali nesreću pa nam je prošle godine grad uništio i lubenicu i papriku i to pred berbu.” – priča nam Aleksandar.
To je nešto na šta proizvođači ne mogu uticati. Smiljanići jesu osigurali jedan manji deo, ali je šteta bila ogromna. Osim štete na plodovima, bilo je neophodno platiti radnike da i to poberu. Dakle, naši domaćini se neće rado sećati 2019. godine, ali sa nadom ulaze u novu sezonu. A kada već spominjemo radnu snagu, to je jedan od gorućih problema koji prati naše poljoprivredne proizvođače.
“Radnici su u proseku stari oko 60 godina. Teško da možemo računati na njih. A lubenicu berem sa decom mojih drugara, uzmu džeparac.” – dodaje naš sagovornik.
SVAŠTARITI SE MORA
Ali na to se Aleksandar ne može osloniti, jer su mu radnici neophodni tokom čitave sezone. Inače, za sada rasad proizvode sami. Jednom su se oprobali i sa kalemljenim rasadom lubenice, ali od dobavljača nisu dobili ono što su tražili.
Setva se približila, iz godine u godinu je sve skuplja, a najveća stavka je svakako nafta, ističe naš domaćin.
“Nama 5-10 dinara ne znači ništa, apsolutno ništa. Ako bi pojeftinila za 50%, to bi nam tek značilo.” – ističe Aleksandar.
Proleće lagano stiže, te će i naši domaćini uskoro imati pune ruke posla. Kako nam kaže Aleksandar, svaštariti se mora, jer jedna proizvodnja nadopunjuje drugu, ili je samo zakrpi, ali je veoma rizično opredeliti se samo za jednu poljoprivrednu delatnost. Osim toga povrtarima planove kvari uvoz povrća, te se i naš domaćin nada da će se tome u skorije vreme stati na put.
