Živopisno selo Brestovik, pre više od dva veka, bilo je prepoznatljivo po krošnjama brestova. Tako je nastao i sam naziv mesta. Sačuvali su vredni meštani svoj zaštitni znak, ali je zelenu boju brestova, tokom decenija, zamenila dominantno plava boja borovnica. Za uzgoj borovnica se odlučuje sve veći broj tamošnjih domaćina ali i iz drugih krajeva Srbije. Ne bez razloga. To bobičasto voće uspelo je da se izdigne na pijedestal i ponese epitet najperspektivnije i najisplativije voćne vrste kod nas. Među prvima u tom kraju, pre 6 godina, oprobao se Dobrica Raković. Shvativši da sam ne može da se uhvati u koštac sa ogromnim tržištem borovnice, rodila mu se ideja o osnivanju specijalizovane voćarske zadruge. To se pokazalo kao odlična ideja. Uspeo je da okupi oko sebe mlade, stručne i ambiciozne saradnike. Zahvaljujući tome su uspeli, za kratko vreme, da se pozicioniraju kao nosioci agrarnog razvoja kod nas.
Unificiranom proizvodnjom na tržišta Evropske unije
Prema rečima dipl. inž. Milana Savkovića, tehnologa i savetodavca u jednoj od najmodernijih hladnjača u našoj zemlji „Brestoviku“, koja je sredstvima kooperanata izgrađena pre dve godine u tom selu nadomak Beograda, ističe da je voćarska zadruga „Borovnica“ zasnovana na konceptu modernih evropskih zadruga. Osnovana je sa ciljem da okupi što veći broj zainteresovanih borovničara, spremnih da se prvoklasnim i ujednačenim kvalitetom plodova ali i kvantitetom, probiju na tržišta Evropske unije, Rusije i Azije.
Moderan distributivni centar za promet voća i povrća u srcu Srbije
Savković navodi da je trenutno u toj voćarskoj zadruzi okupljeno trideset kooperanata. Ove godine im se javio veliki broj novozainteresovanih članova. On ističe da članstvo podrazumeva i kompletan besplatni repromaterijal, sertifikovane bezvirusne uvozne sadnice, vreće od agrotekstila sa supstratima za hidroponski kontrolisani uzgoj borovnica kao i savete stručnjaka tokom svake faze uzgoja te namirnice. Obilazeći prostorije jednog od najmodernijih distributivnih centara za promet voća i povrća u svežem i zamrznutom stanju, ovaj inženjer poljoprivrede, navodi da je trenutni kapacitet dveju hladnjača oko 1.400 tona. U njoj postoji devet rashladnih komora a projektovana je po uzoru na one u Holandiji.
Jedini specijalizovani centar za pakovanje borovnice
Njihove hladnjače posluju po svim evropskim standardima. Poštuju sve uslove Global Gap, ISO 9001, FSC i Hasap propisa. Kontinuirano se ulaže, kako u osavremenjavanje kapaciteta, tako i u ljudske resurse. Savković navodi da su ponosni što su trenutno jedini specijalizovani centar za pakovanje borovnica, kapaciteta 24 tone dnevno. Pakerica, koju su nedavno uvezli sa Novog Zelanda, predstavlja najsofisticiraniju mašinu za pakovanje tog voća u Srbiji. Sa povećanjem obima posla u planu im je i kupovina još jedne.
Borovnica u oktobru – razvojna šansa srpskih proizvođača
Poznato je da je za uspešan uzgoj borovnica neophodan pravilan odabir podneblja, na kojem će se gajiti. Kako napominje naš sagovornik, često se dešava da početnici u proizvodnji podignu zasade na mestima gde joj klima ne pogoduje. Ili je voda koja se koristi za navodnjavanje lošijeg kvaliteta. Pomenute greške neretko se završavaju odustajanjem od dalje proizvodnje. Kako bi se izbegle sve moguće pretnje po rod, njihova zadruga preferira hidroponski sistem uzgoja borovnica u saksijama, sorte „Djuk“. Prema Savkovićevim rečima, srpska borovnica najtraženija je u junu, nakon španskih a pre poljskih. On savetuje sve one proizvođače koji je imaju na visokim nadmorskim visinama, da je odneguju od avgusta i da je plasiraju u oktobru. Tada je deficitarna na tržištu, što bi u budućnosti mogla da bude naša razvojna šansa. Više je faktora koji utiču i na formiranje otkupne cene borovnice. Ove godine berba u našoj zemlji pomerena je za desetak dana, zbog loših vremenskih uslova. Naš sagovornik kaže da je cena borovnica ove godine varirala. Na početku berbe plaćali su je bezmalo 6 evra da bi sredinom berbe proizvođači mogli da je naplate svega 3 evra.
Misija: Nosioci agrara u regionu
Članovima voćarske zadruge „Borovnica“ u Brestoviku, reč struke i nauke je prioritetna. Od samog početka imaju tesnu saradnju sa Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu. Redovni su posetioci i prestižnih svetskih specijalizovanih sajmova. Smatraju svojevrsnom misijom da, u godinama koje slede, animiraju gročanski kraj, nekadašnju „Srpsku Kaliforniju“, i povrate veru tamošnjih voćara u zadrugarstvo. To je glavni preduslov za privlačenje velikih investitora ali i ozbiljnijeg prodora na zahtevna strana tržišta.
