Artritis encefalitis je trenutno najaktuelnija tema među kozarima u Srbiji. Reč je o virusu koji nije zoonoza, dakle nije opasan ni po ljude, niti po druge životinjske vrste, ali je veoma lako prenosiv. Može se preneti putem hrane, opreme, a najčešće se prenosi sa koze na jare i to putem kolostruma. Važno je znati da jednom inficirana životinja, ostaje bolesna do kraja života, sa mogućnošću da nikada ne pokaže vidljive simptome. U vidljive znakove spadaju otečeni zglobovi kod odraslih jedinki, šepanje, paraliza, upala pluća ili na primer mršavost, dok se kod jaradi javlja encefalitis, odnosno upala mozga.
Kako kaže dr Dejan Bugarski sa Naučnog instituta za veterinu, novorođena životinja sme da dobije majčino mleko, ali samo ukoliko je ono pasterizovano:
„Ukoliko ne postoje takve mogućnosti, moguće je koristiti kolostrum i mleko od drugih nezaraženih životinja – to je prvi korak. Naravno, u kasnijoj fazi uzgoja i razvoja životinja treba obratiti pažnju da se onemogući kontakt sa odraslim životinjama. Jarad koja se hrane veštački, preko cucle, moraju se sačuvati od kontakta za odraslim jedinkama“.
Virus artritis encefalitis je prisutan svuda u svetu, a u Srbiju je ušao još tokom 90-ih godina, međutim nije mu se pridavao veći značaj. Prema mišljenju Uprave za veterinu, još veće posledice bi nastale kada se ni u narednom periodu ništa ne bi preduzimalo, te je bilo neophodno doneti program mera za suzbijanje ovog virusa. A kako je Boban Đurić prethodno rekao za Vertigo produkciju, analize na virus u okviru monitoringa finansiraće se iz budžeta Republike Srbije.
Program mera podrazumeva utvrđivanje statusa farmi i podelu u tri kategorije: farme sa nepoznatim statusom, farme na kojima je potvrđeno prisustvo virusa i farme negativne na virus u poslednjih 12 meseci. Ono što proizilazi iz ove kategorizacije je upravo ono sa čim se ne slažu brojni kozari, jer će biti zabranjen promet grla između gazdinstava iz različitih kategorija. Prema rečima predsednika Saveza udruženja kozara i ovčara Srbije, Milana Rainovića, koplje se lomi preko proizvođača, a dostupni su i primeri iz susedstva koji se sa ovom bolešću bore već 6-7 godina.
„U Hrvatskoj je sasvim drugo rešenje. Kod njih nije zabranjen promet između gazdinstava, nego je zabranjen promet među pozitivnim životinjama. Dakle, izvadi se krv životinji koja je namenjena za prodaju, pa ako je pozitivna ne može da ide, ako je negativna, ako je zdrava, može da ide“, kaže Rainović i dodaje da problem treba sveobuhvatno da se sagleda i da se u donošenje Programa mera i zaštita uključe i struka i nauka.
Ono što dodatno muči kozare jeste i Zakon o stočarstvu u kojem stoji da priplodno grlo mora biti zdravo, te to povlači pitanje da li će nove jedinke moći biti umatičene ako su zaražene artritisom encefalitisom, i da li će ta grla biti subvencionisana? Na ova pitanja nije mogla da nam odgovori Uprava za veterinu jer nije nadležna, međutim kako su nam rekli oni će poslati jedan zahtev drugim državnim organima kako bi se možda olakšala procedura matičenja zaraženih grla, odnosno rešilo pitanje njihovog subvencionisanje.