Bosiljak je sa razlogom kralj začina i veoma lekovita biljka. Bez obzira da li se gaji u bašti ili u saksiji voli toplo i suvo vreme, pa se napolje iznosi tek u maju mesecu. Evo šta još treba znati o ovoj biljci.
Bosiljak u saksiji ili u bašti je prava plagodet, jer je reč o biljci koja pruža neprevaziđenu aromu, izrazito pozitivno deluje na naše zdravlje, a nije puno zahtevna za uzgoj. Traži redovno zalivanje, može, a i ne mora da se prihrani. Ukoliko želite da imate bujnu i kompaktnu biljku potrebno je da se orezuju vrhove stabljika na kojima se razvijaju cvetovi. Zbog primene ove tehnike bosiljak će da razvija više bočnih grana. Kada se pojave cvetovi, treba ih skinuti, ako želite da aroma listova duže traje. Ukoliko se to ne uradi, aloma će preći u cvet.
Sorte bosiljka
Vrsta Ocimum basilicum obuhvata veći broj varijeteta koji se među sobom razlikuju po morfološkim karakteristikama, sadržaju i hemijskom sastavu etarskih ulja. Varijeteti koji se najčešće gaje u našoj zemlji su
– Sitnolisni bosiljak (O. basilicum var. Minimum),
– Krupnolisni bosiljka (O. basilicum var. Maximum),
– Bosiljak ljubičastih listova (O. basilicum var. Bullatum).
Lekovitost i upotreba bosiljka
Bosiljak nije samo popularan narodni lek za tegobe, kao što su mučnina ili protiv ugriza buba, već ima široku primenu u tradicionalnoj kineskoj medicini, ajurvedskoj medicini i drugim sistemima holističke medicine. Danas naučnici proučavaju potencijalne prednosti ove biljke.
Bosiljak u obliku čaja se koristi kao sredstvo za umirenje, kod nervoze želudca, zatim za poboljšanje varenja i protiv gasova. Upotrebljava se i za inhalaciju. Bosiljak ima izraženo antiseptično dejstvo. Kako navodi Healthline, preliminarne studije pokazuju još i ove sposobnosti bosiljka:
- Smanjivanje gubitka pamćenja povezanog sa stresom i starenjem,
- Smanjivanje depresije povezane sa hroničnim umorom,
- Smanjenje štete od moždanog udara,
- Poboljšanje nivoa šećera u krvi,
- Smanjivanje krvnog pritiska kod osoba sa hipertenzijom,
- Štiti creva od oštećenja, posebno sprečavajući čireve,
- Povećava mentalnu budnost svojom aromom,
- Inhibira rast bakterija koje uzrokuju karijes,
- Odbija insekte, kao što su komarci i krpelji.
Uzgoj i berba bosiljka
Najpovoljnije doba za sadnju bosiljka je početak maja, odnosno vreme kada ne postoji opasnost od poznih prolećnih mrazeva i slana. Rasađuje se kada rasad ima 3-4 para listića i dostigne visinu 10-12 cm, jer se u tom stadijumu najbolje prima. Sadnja se obavlja tako što se na dobro pripremljenoj parceli markerom obeleže redovi na rastojanju 50cm (x30-40cm) ili 70 cm (x20-25cm) po dve biljke zajedno. Odmah posle sadnje obavezna mera je zalivanje.
Zbog plitkog korena bosiljak zahteva dosta vlage. U toku vegetacije bosiljak može da se prihrani dva puta, azotnim đubrivo. Prvo prihranjivanje je najbolje obaviti neposredno pre prvog okopavanja, a drugo prihranjivanje posle prvog branja.
Bosiljak se bere pre cvetanja (krajem juna i početkom jula meseca), kada sadrži najveću koncentraciju eteričnih ulja i to po jakom suncu. Može se brati i krajem septembra, ali je prva berba lekovitija.
Važna napomena: Primena lekovitih biljaka, lekovitih delova biljaka i lekovitog bilja je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema, obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
