Uzgoj lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, čak i na malim parcelama, može da bude dobar izvor dodatne zarade.
Imajući u vidu da se sve više ljudi okreće prirodnim načinima lečenja i preventivi, u tom smislu je i veliki značaj proizvodnje, ali i proučavanja aromatičnog i lekovitog bilja.
Kako kažu proizvođači, kao i stručnjaci iz PKS, ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, a zarada može biti solidna. Lekovito bilje u koje najviše vredi uložiti i novac su beli slez, mirođija i peršun. Pored toga, profitabilni su i nana, kamilica, žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.
Primer dobre prakse je uzgoj lekovitog i začinskog bilja u Dobriću. Profit i potrebe tržišta su bile smernice za upuštanje u ovu vrstu proizvodnje. Na 10 hektara gaje kulture poput matičnjaka, nevena i belog sleza. Rade po uzoru na organsku proizvodnju, a imaju stalne kupce iz Nemačke, Češke i Rusije.
Još jedan primer je proizvodnja matičnjaka u Bogatiću. Slaviša kaže da sa plasmanom nikada nije imao problem, te da ova biljka može da se eksploatiše 5-7 godina, jer je reč o višegodišnjoj biljci.
Lekovito bilje u okolini Valjeva se, takođe, uspešno gaji. U selu Donje Leskovice upoznali smo Predraga Savića koji se bavi proizvodnjom lincure, a saradnju ima sa Institutom „Josif Pančić“. Opširnije možete pročitati u tekstu: Uzgoj lekovitog bilja u okolini Valjeva.
Kolika su ulaganja, a kolika zarada?
Nana, kamilica, beli slez su unosan biznis. Iz Privredne komore Srbije kažu da proizvodnja lekovitog bilja donosi veći profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji.
Što se tiče troškova proizvodnje, ali i zarade Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, istakao je za Kamaticu nekoliko biljnih kultura:
- kamilica – troškovi iznose oko 600 evra/ha, a čista dobit je oko 900 evra.
- bosiljak – ulaganje iznosi oko 850 evra, a dobit je 1.100 evra.
- koren belog sleza – za uzgoj troškovi su 2.000 evra, a dobit 1.250 evra.
- nana – prve godine ona nani se može zaraditi ok 600, a druge i treće oko 1.000 evra.
Razrađen biznis plan – dobar početak
„Ukoliko je to porodični biznis, gajenje lekovitog bilja je najbolje pokrenuti na manjim površinama od 10 do 20 ari po biljnoj vrsti, da bi se izbegli eventualni gubici i povećao prihod po jedinici proizvodnje“, ističe dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik na Institutu za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ u Beogradu.
Od pre nekoliko godina, na jugu Srbije počelo je plantažno da se gaji lekovito bilje. Miša Milovanović ima sedam hektara pod lekovitim biljem. Planirao je da proširi proizvodnju, ali je država smanjila subvencije. „Više se isplati od pšenice i kukuruza. Jeste da su veliki troškovi i radnici, ali što se tiče države, nisam zadovljan“, napominje Miša Milovanović iz Moravca kod Aleksinca.
„Treba biti oprezan, ukoliko sami proizvođači nisu i prerađivači i prodavci, potrebno je postaviti pitanja šta, kako i koje količine proizvoditi! Na primer, za cvetom nevena je potražnja u dužem periodu znatna i konstantna, a cena kilograma osušenog cveta prošle godine se kretala od 500 do 700 dinara. Ako se zna da se sa jednog hektara može dobiti oko 1.000 do 1.500 kilograma suvih cvetova ove biljke, može se zaključiti da je izuzetno interesantna za gajenje“, kazao je dr Filipović.
Prema proceni PKS-a, u našoj zemlji postoji između 30 i 40 manjih ili većih firmi koje se bave otkupom lekovitog bilja, kao što su: „Adonis“-Sokobanja, „Herba“- Beograd, „Fruktus“-Bačka Palanka, „Bilje Borča“-Beograd, Institut za lekovito bilje „dr Josif Pančić“, „Jeligor“ – Svrljig…
Najveće plantaže lekovitog bilja u Srbiji nalaze se na jugu Banata, u okolini sela Bavanište. Vlasta Živkov iz udruženja Bilje Bavanište za naš portal navodi da se pola sela bavi ovim poslom.
Za sve koji žele da se bave uzgojem lekovitog bilja, jedan od najvažnijih zadataka je izbor parcele prema specifičnostima biljke koju žele da gaje, jer ako se tu pogreši, kasnije je teško ispraviti grešku. Zbog toga su poznavanje biljke koju želimo da gajimo i analiza zemljišta od velike važnosti. Takođe, odmah treba odlučiti da li će se raditi na konvencionalni ili organski način. Na primer, razlika u ceni između konvencionalno i organski gajene kamilice nije zanemarljiva, jer se prva prodaje po 7 eur/kg, a organska za oko 10 eur/kg.
